Песме мога прадеде Гвоздена

Увод

"Радња се дешава 50-тих година после рата. Кад је било све опорезовано сељацима и џукелу ако држиш, и казан и волове и кола шинска, виноград, на све порез плаћаш, да не говорим земљу, ја. И онда Гвозден, прадеда твој и Јанка овога отац, певају песму, а то се није смело онда, али су они певали. Па каже овако:"

Ој, сељаче, мученче,
Вазда радиш гладан и жедан,
И тако си увек бедан.

Деца су ти боса и гола,
По трњу се за стоком избола.

Опет, жељна сира и млека,
Тако бедно живети до века.

Срада људе пореза и мода,
Ал' највише управа прихода.

Таксу платиш на казан и кола,
Тако исто на обадва вола.

Точарину платиш на ракију,
И шприцање јадних кокошију.

Па се такса на виноград даје,
И на керче што пред кућом лаје.

На све стране сељак паре баца,
Мора платити мркање оваца.

Овце су се париле и прије,
Ал' парење нико плаћо није.

Ал' се томе сељак и не чуди,
Јер вештачки данас паре људи.

Овце моје, будите, будите у тору,
Доће вама ован на мотору.

Увод

"Љубин отац Рајко био је добар човек. Код њега, Никола, Жијо и Милош оду зими по три, четири игранке. Добар био, знаш, са омладином. Једног дана у пролеће, још није био посејан кукуруз по пољу, ми чували овце, где је мост сад.

Кад иде Рајко из реке и носи нешто замотано, нашао неку дроњу. Оно дете, мртво, нашао у води. Ту је била брана за лужару, ону воденицу код Ђуриновца. И тап, да се јави милицји. Милиција извести лекара, суд. Долази лекар, долази суд. И дете на самој кривини овде где се скреће ка мосту и чобана нас вако. Они њихов посао ураде, а Гвозден онда спева песму за Рајка:"

Боже мили и Божија Мајко,
Шта уради из Деспића Рајко.

Он не ради што народ воли,
Већ тражи копилади по води.

То је било у пролећне дане,
Нађе дете код лужарне бране.

"Па је онда тога још било,
Па онда, кад је суд дошо...
Нисам све упамтио...
И онда Гвозден у песми каже:"

Гледа судија Рајка од главе до пете,
Па му вели "Море Рајко налинк на те дете".